Najčešće postavljana pitanja i odgovori – slobodan pristup

KAKO IZBEĆI KAZNU U SLUČAJU PREKORAČENJA VREMENA UPRAVLJANJA ZBOG NEPREDVIĐENIH SITUACIJA?

U idealnom svetu, prevoznik i/ili vozač planira prevoz računajući da će sve biti po planu - bez odlaganja, problema na putu i drugih nepredviđenih situacija. Ipak, u praksi to nije uvek tako. Vozač se susreće sa saobraćajnim zagušenjima, nezgodama, lošim vremenom, kolonama na putu, jednom rečju - čekanjem. Istovremeno, sat otkucava a radno vreme i vremena upravljanja, pauza i odmora su normirani.

Ipak, zakonodavci nisu zanemarili mogućnost nastanka nepredviđenih situacija zbog kojih se može desiti da vozač mora da odstupi od normi. Zanimljivom koincidencijom ili pak namerom, i u domaćem propisu (Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima) i u AETR sporazumu i u EU propisu, članom pod rednim brojem 12 dopuštena su odstupanja od normi odnosno produžetak vremena upravljanja.

U članu 12. stoji da vozač može odstupiti od odredbi kojima su definisana vremena upravljanja, pauza i odmora (članovi 5-8. u domaćem propisu odnosno članovi 6-8. AETR sporazuma odnosno članovi 6-9. EU propisa), i to u meri u kojoj je to potrebno da bi se osigurala bezbednost putnika, vozila ili tereta, ukoliko se time ne ugrožava bezbednost saobraćaja, a kako bi se omogućilo vozilu da stigne do prvog pogodnog mesta za parkiranje. Istovremeno, data su i uputstva o tome kako vozač treba da postupi u takvim situacijama: vozač mora da naznači razlog za ovakvo odstupanje, ručno, na poleđini tahografskog listića ili na poleđini izveštaja kartice vozača odnosno na drugom validnom dokumentu i to ne bilo kada, već najkasnije po dolasku na pogodni prostor za parkiranje vozila.

Kada se vozač može pozvati na odredbe člana 12? Svakako ne kada želi svesno i namerno produžiti vreme vožnje. Primena člana 12. treba da bude izuzetna i samo u opravdanim situacijama.

Razlog za produženje vremena vožnje ne bi trebao biti stizanje do mesta istovara ili utovara. Razlog mora biti taj da želite da osigurate sigurnost i za sebe i za teret. Drugim rečima: nedostatak parking prostora, opasnost usled zaustavljanja za ostale korisnike puteva, nepovoljni uslovi na putu, kvarovi i sl.

Ovo su, naravno, samo primeri, jer postoji još mnogo razloga da se iskoriste "olakšice". Međutim, najvažnije je imati na umu sadržaj samog člana: “…ukoliko se time ne ugrožava bezbednost saobraćaja, a kako bi se omogućilo vozilu da stigne do prvog pogodnog prostora za parkiranje vozila."

Treba istaći da se ovo odstupanje ne odnosi samo na neprekidno vreme upravljanja od 4,5 časa, već i na dnevno, nedeljno i dvonedeljno vreme upravljanja, kao i na produženje ili skraćenje pauze i odmora.

Evo i spiska aktivnosti koje primenom člana 12. možete produžiti i/ili skratiti:
- dnevno, nedeljno i dvonedeljno vreme vožnje,
- pauze,
- dnevni i nedeljni odmor (pun ili skraćeni).

Kako se dozvoljeno odstupanje pravilno koristi u praksi?

1. Ukoliko je došlo do odstupanja od normi, odmah po zaustavljanju vozila, odštampajte ispis podataka kartice vozača ili izvadite tahografski listić iz analognog tahografa.

2. Na poleđini tahografskog listića ili poleđini štampanog izveštaja podataka kartice vozača, ispišite tačan opis onoga šta se dogodilo, odnosno situacije zbog koje ste odstupili od normi. Zapis napravite na srpskom jeziku.

Ne oklevajte da to uradite odmah po zaustavljanju vozila na bezbednom mestu. Čekajući veče ili, još gore, sutrašnji dan, izlažete se riziku da se razlozi vašeg odstupanja ne mogu smatrati blagovremeno zapisanim.

Evo i nekoliko primera opravdanih razloga za odstupanje od propisanih normi:

- U skladu sa članom 12. AETR sporazuma (kada se radi o međunarodnom prevozu a kada se radi o domaćem prevozu ZoRVa) produženo vreme vožnje xx minuta zbog nedostatka parking mesta za teretna vozila a do pristizanja na najbliži parking (naziv grada ili sela, naziv parkinga, adresa ili broj puta).

Stevan Jovičević, TAHOGRAF BG, Zastupnik Kontinental VDO za Srbiju i Crnu Goru

- U skladu sa članom 12. AETR sporazuma (u domaćem prevozu članom 12. ZoRVa) prekinut dnevni odmor zbog toga što je bilo neophodno pomeriti vozilo sa mesta na kome je bilo parkirano jer je blokiralo ulaz/izlaz sa privatnog imanja. Vozilo je odveženo do prvog parkirališta (naziv grada ili sela, naziv parkinga, adresa ili broj puta).

- U skladu članom 12. AETR sporazuma (u domaćem prevozu članom 12.ZoRVa) kasnije započet nedeljni odmor iz razloga što je bilo neophodno pronaći siguran parking jer se radi o prevozu opasnog tereta. Vozilo je zaustavljeno i parkirano na prvom sigurnom mestu (naziv grada ili sela, naziv parkinga, adresa ili broj puta).

Ne zaboravite da navedete osnov za odstupanje, naročito u međunarodnom prevozu (član 12. AETR sporazuma). Samo uz navođenje osnova, službenik kontrolnog organa će, čak i ako ne razume srpski jezik, imati jasan signal da ste koristili pravo na odstupanje koje vam je dozvoljeno.

3. Tokom nadzora, službeniku kontrolnog organa obavezno pružite na uvid dokumenta koja potvrđuju događaj (tahografski listić ili ispis podataka kartice vozača na kome ste upisali razloge za odstupanje od normi, kao i druga dokumenta, ako ih imate – nalog policije, vatrogasne službe, vlasnika imanja, radnika na parkiralištu i dr.).

Budite pouzdani. Potrudite se da vaša verzija događaja ne ostavlja nikakvu sumnju.

Važno je naglasiti da ne možete koristiti član 12. svaki put, bez opravdanih razloga. Tokom kontrole na putu, ponašanje koje podrazumeva da vozač previše često, gotovo po pravilu, koristi član 12. da opravda odstupanja u vremenima vožnje, izazvaće sumnju i verovatno će prekoračenje normi biti sankcionisano.

Stevan Jovičević, TAHOGRAF BG, Zastupnik Kontinental VDO za Srbiju i Crnu Goru

KOJE KORAKE TREBA PREDUZETI U SLUČAJU NEISPRAVNOSTI TAHOGRAFA?

Za ispravnost tahografa i ispravno korišćenje istog odgovorni su prevoznik i vozač. Dakle, prevoznik i vozač su odgovorni za otklanjanje neispravnosti ali sama opravka tahografa može da izvrši u radionici za tahografe od strane ovlašćenog tehničara u radionici.

Prevoznik odnosno vozač imaju rok od najviše sedam dana za otklanjanje neispravnosti. Prema domaćem propisu, ovaj rok počinje da teče od dana nastanka neispravnosti tahografa. Međutim, problem može nastati zbog činjenice da vozač i/ili prevoznik nije uvek u situaciji da uoči neispravnost odmah. EU propis je u smislu računanja ovog roka ipak malo fleksibilniji i predviđa rok od sedam dana od otkrivanja neispravnosti.

Dakle, u slučaju osnovne greške - izbacivanje tahografske kartice, poruke na ekranu ili nemogućnosti da se koristi tahograf, stvar je jasna. Od trenutka kada se neka od navedenih neispravnosti desi, teče rok od sedam dana za otklanjanje iste. Kod zapisa koji vrše analogni tahograf vozač je dužan da na kraju smene pri zaključivanja tahografskog listića pregledaju ispravnost zapisa koje je tahograf napravio.

Važno je, međutim, da će u slučaju nedeljnog odmora vozač to primetiti kada započne radni dan, jer za vreme odmora nije koristio tahograf.

U slučaju skrivenih nedostataka - problemi sa zapisivanjem podataka, otkaz senzora i sl. neispravnost će biti otkrivena samo kontrolom od strane prevoznika ili prilikom skidanja podataka sa kartice ili tahografa. Ovo je naravno, ukoliko na ekranu tahografa nije bilo poruke o neispravnosti.

Vozači moraju imati na umu da se poruka o grešci koja se prikazuje na ekranu automatski snima u memoriju tahografa. Dakle, kada vozač pritisne dugme "ok", poruka će nestati, ali tokom kontrole nadležni organi će dobiti informacije o neispravnosti.

Rok od sedam dana za otklanjanje neispravnosti važi i u slučaju kada se neispravnost desi na putu. U ovom slučaju, postoje dve mogućnosti: ako je vozač siguran da će u roku od sedam dana moći da stigne do ovlašćene radionice u Srbiji tamo izvrši popravku, može da nastavi sa prevozom. Međutim, ako proceni da u propisanom roku povratak u Srbiju nije moguć, morao bi da kontaktira najbližu ovlašćenu radionicu u državi u kojoj se nalazi gde će biti izvršena popravka tahografa.

Za period tokom koga nije moguće koristiti tahograf ili je isti neispravan, a vozač upravlja vozilom, vozač je obavezan da na poleđinu tahografskog listića ili na poleđinu termalnog papira za ispis ili na odgovarajući listić koji se prilaže uz tahografski listić:

- upiše identifikacione podatke (ime i prezime, broj vozačke dozvole, odnosno broj kartice vozača)

- zabeleži sva vremena, odnosno aktivnosti, koja tahograf više ne evidentira ili ne štampa na ispravan način,

- stavi svoj potpis.

Vozač je dužan da izradi dva ispisa, jedan na početku smene i drugi na kraju smene.

Tahografi ugrađeni u vozila nakon 2012. imaju veću zaštitu (dvostruki sistem za beleženje kretanja vozila), tako da može postojati više poruka o neispravnostima. Posebnu pažnju treba obratiti na poruku "greška senzora pokreta" ili "oštećenje integriteta podataka". Takvi poruke ukazuju na probleme sa senzorom pokreta pomoću koga tahograf evidentira vožnju. Ovu neispravnost je potrebno otkloniti što je pre moguće.

Treba ukazati i na poruku "produženo radno vreme / vožnja" ili poruku o skraćenju odmora. Novi tahografi analiziraju radno vreme vozača i periode odmora. Međutim, algoritmi ugrađeni u tahografe nisu uvek u potpunosti usklađeni sa smernicama ili principima analize u složenijim situacijama.

Zato, iako ove napredne opcije treba da olakšaju rad vozača, u realnosti ponekad umeju da iskomplikuju stvari. U ovakvim situacijama vozači bi trebalo da se više oslone na svoje znanje i iskustvo nego na "veštačku inteligenciju" odnosno trebalo bi da odštampaju ispis iz tahografa i analiziraju evidentirana vremena. Upravo su ovo situacije zbog kojih je važna obuka vozača. Ništa ne može zameniti znanje i iskustvo profesionalno obučenog vozača.

Stevan Jovičević, TAHOGRAF BG, Zastupnik Kontinental VDO za Srbiju i Crnu Goru

KOJE USLOVE TREBA DA ISPUNI PRIVREDNO DRUŠTVO DA BI DOBILO LICENCU ZA JAVNI PREVOZ TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU?

Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015 i 41/2018; u daljem tekstu: Zakon) ne pravi razliku u pravima i obavezama između različitih formi organizovanja privrednih subjekata. To praktično znači da su uslovi za dobijanje licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju identični za privredna društva i druga pravna lica, kao i za preduzetnike.

Članom 6. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015 i 41/2018) propisano je da javni prevoz tereta može obavljati domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, na osnovu licence za prevoz, i to licence za:

  1. javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju i
  2. javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje licencu za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju može obavljati javni prevoz tereta u domaćiem drumskom saobraćaju ali i međunarodni bilateralni javni prevoz tereta sa susednim državama sa kojima je, shodno međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima za izvršavanje međunarodnih ugovora, predviđeno obavljanje prevoza bez dozvola.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje licencu za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, može obavljati javni prevoz tereta i u domaćem i u međunarodnom drumskom saobraćaju.

Uslovi za izdavanje licence propisani su članom 7. istog zakona. Licenca za prevoz može se izdati domaćem privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, ako podnese dokaze da ispunjava sledeće uslove:

  1. poslovni ugled;
  2. finansijsku sposobnost;
  3. profesionalnu osposobljenost;
  4. stvarno i stalno sedište;
  5. odgovarajući vozni park;
  6. odgovarajući broj radno angažovanih vozača.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora neprekidno ispunjavati uslove navedene pod tačkama 1. - 5.

Kako je na početku istaknuto, razlika u uslovima za dobijanje licence između privrednih društava i drugih pravnih lica, s jedne strane i preduzetnika, s druge strane, praktično ne postoje.
Razlike postoje, i to samo kod uslova finansijske sposobnosti, između licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju i licence za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju. Razlika je u iznosima raspolaživog kapitala i rezervi.

Naime, u slučaju licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju, domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora da raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od 2.000 evra za prvo teretno vozilo ili skup vozila i 1000 evra za svako sledeće teretno vozilo ili skup vozila u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence. Istovremeno, u slučaju licence za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora da raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od 9.000 evra za prvo teretno vozilo ili skup vozila i 5000 evra za svako sledeće teretno vozilo ili skup vozila.
Postupak za izdavanje licence za prevoz se, shodno članu 15. Zakona, pokreće podnošenjem zahteva za izdavanje odgovarajuće licence za prevoz uz koji se prilažu dokazi o ispunjavanju propisanih uslova, a okončava se izdavanjem odgovarajuće licence za prevoz ili donošenjem rešenja o odbijanju zahteva.

Uputstvo za podnošenje zahteva za izdavanje licence, u kome su detaljno opisani načini ispunjavanja svakog od uslova, možete preuzeti ovde.

Na kraju, treba istaći da licenca za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju jeste neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje međunarodnog javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju. Naime, ona predstavlja uslov za pristup delatnosti prevoza, ali za pristup međunarodnom tržištu potrebna je i dozvola za prevoz (pojedinačna, vremenska ili multilateralna CEMT dozvola), i to za značajan broj država. Dozvola je javna isprava kojom se prevozniku dozvoljava pristup i kretanje na teritorijama drugih država, ukoliko nije drugačije propisano međunarodnim ugovorima. Raspodelu stranih dozvola za prevoz vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture), i to na osnovu Uredbe o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima („Sl. glasnik RS“, br. 113/2015).

KOJE USLOVE TREBA DA ISPUNI PREDUZETNIK DA BI DOBIO LICENCU ZA JAVNI PREVOZ TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU?

Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015 i 41/2018; u daljem tekstu: Zakon) ne pravi razliku u pravima i obavezama između različitih formi organizovanja privrednih subjekata. To praktično znači da su uslovi za dobijanje licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju identični za privredna društva i druga pravna lica, kao i za preduzetnike.

Članom 6. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015 i 41/2018) propisano je da javni prevoz tereta može obavljati domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, na osnovu licence za prevoz, i to licence za:

  1. javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju i
  2. javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje licencu za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju može obavljati javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju ali i međunarodni bilateralni javni prevoz tereta sa susednim državama sa kojima je, shodno međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima za izvršavanje međunarodnih ugovora, predviđeno obavljanje prevoza bez dozvola.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje licencu za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, može obavljati javni prevoz tereta i u domaćem i u međunarodnom drumskom saobraćaju.

Uslovi za izdavanje licence propisani su članom 7. istog zakona. Licenca za prevoz može se izdati domaćem privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, ako podnese dokaze da ispunjava sledeće uslove:

  1. poslovni ugled;
  2. finansijsku sposobnost;
  3. profesionalnu osposobljenost;
  4. stvarno i stalno sedište;
  5. odgovarajući vozni park;
  6. odgovarajući broj radno angažovanih vozača.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora neprekidno ispunjavati uslove navedene pod tačkama 1. - 5.

Kako je na početku istaknuto, razlika u uslovima za dobijanje licence između privrednih društava i drugih pravnih lica, s jedne strane i preduzetnika, s druge strane, praktično ne postoje.

Razlike postoje, i to samo kod uslova finansijske sposobnosti, između licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju i licence za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju. Razlika je u iznosima raspolaživog kapitala i rezervi.

Naime, u slučaju licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju, domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora da raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od 2.000 evra za prvo teretno vozilo ili skup vozila i 1000 evra za svako sledeće teretno vozilo ili skup vozila u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence. Istovremeno, u slučaju licence za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora da raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od 9.000 evra za prvo teretno vozilo ili skup vozila i 5000 evra za svako sledeće teretno vozilo ili skup vozila.

Postupak za izdavanje licence za prevoz se, shodno članu 15. Zakona, pokreće podnošenjem zahteva za izdavanje odgovarajuće licence za prevoz uz koji se prilažu dokazi o ispunjavanju propisanih uslova, a okončava se izdavanjem odgovarajuće licence za prevoz ili donošenjem rešenja o odbijanju zahteva.

Uputstvo za podnošenje zahteva za izdavanje licence, u kome su detaljno opisani načini ispunjavanja svakog od uslova, možete preuzeti ovde.

Na kraju, treba istaći da licenca za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju jeste neophodan ali ne i dovoljan uslov za obavljanje međunarodnog javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju. Naime, ona predstavlja uslov za pristup delatnosti prevoza, ali za pristup međunarodnom tržištu potrebna je i dozvola za prevoz (pojedinačna, vremenska ili multilateralna CEMT dozvola), i to za značajan broj država. Dozvola je javna isprava kojom se prevozniku dozvoljava pristup i kretanje na teritorijama drugih država, ukoliko nije drugačije propisano međunarodnim ugovorima. Raspodelu stranih dozvola za prevoz vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture), i to na osnovu Uredbe o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima („Sl. glasnik RS“, br. 113/2015).

KOJI SU USLOVI ZA DOBIJANJE SERTIFIKATA O PROFESIONALNOJ OSPOSOBLJENOSTI LICA ODGOVORNOG PREVOZ TERETA?

Članom 10. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015 i 41/2018, u daljem tekstu: Zakon) definisano je da se sertifikat o stručnoj osposobljenosti stiče:

  1. polaganjem ispita o profesionalnoj osposobljenosti ili
  2. bez polaganja ispita (oslobođeno polaganja ispita) a na osnovu stečenog obrazovanja i/ili radnog iskustva, i to u slučajevima kada lice:
  • ima najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju, ili
  • ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine na fakultetu iz oblasti saobraćajnog inženjerstva, mašinskog inženjerstva, pravnih nauka ili ekonomskih nauka, ili
  • ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje jedna godina radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju, ili
  • ima stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena i najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju, ili
  • ima stečeno srednje obrazovanje i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju.

Uputstvo za podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti za prevoz tereta u drumskom saobraćaju možete preuzeti ovde.

DA LI POSTOJI OBAVEZA IZDAVANJA I VOĐENJA PUTNOG NALOGA ZA TERETNO VOZILO?

Zakonom o prevozu tereta u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 41/2018) nije propisana obaveza izdavanja i vođenja putnih naloga za teretna vozila kojim se obavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju.

Ovo predstavlja novinu u odnosu na ranija zakonska rešenja. Dakle, počevši od 13. februara 2017. godine prevoznici mogu ali ne moraju da vode putne naloge za teretana vozila kojim obavljaju prevoz. Takođe, oni prevoznici koji odluče da, zbog povezivanja i praćenja procesa rada svojih vozila i vozača, nastave sa vođenjem putnih naloga, slobodni su da sadržaj putnog naloga, pa i njegov naziv, promene i prilagode svojim potrebama.

S druge strane, Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 41/2018) propisana je obaveza izdavanja i vođenja putnog naloga za autobuse i putnička vozila kojima se obavlja prevoz putnika u drumskom saobraćaju. Od obaveze izdavanja i vođenja putnih naloga izuzeta su putnička vozila privrednih subjekata i putnička vozila u svojini fizičkih lica kojima se obavlja prevoz za sopstvene/lične potrebe, kao i putnička vozila kojim se obavlja taksi prevoz putnika.

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja svojim mišljenjem br. 011-00-00120/2017-03 od 21.2.2017. godine potvrdilo je da se u putničkim vozilima privrednih subjekata kojima se obavlja prevoz, ne mora nalaziti putni nalog.

DA LI JE, PRILIKOM OBAVLJANJA PREVOZA CEMT DOZVOLOM, OBAVEZNO DA CARINSKI ORGAN DRŽAVE UTOVARA OVERI DNEVNIK PUTOVANJA?

Shodno CEMT Uputstvu, konkretno poglavlju 5. tačkama 5.9 i 5.11, prilikom kontrole isprava na osnovu kojih se obavlja međunarodni prevoz, kontrolni organi država članica mogu ali ne moraju da nakon izvršene kontrole overe dnevnik putovanja (najčešće su u pitanju pečati carinskih organa). Istovremeno, kontrolni organi ne mogu zahtevati da u dnevniku putovanja budu stavljeni pečati svake države preko čije teritorije se obavlja prevoz.

Prevod pomenutih tačaka CEMT uputstva je sledeći:

5.9 Službe nadležne za kontrolu ne mogu zahtevati da u dnevniku putovanja budu pečati svake države koja je tranzitirana ali mogu odlučiti da nakon izvršene kontrole overe dnevnik putovanja. Od nosioca CEMT dozvole se ne zahteva da u dnevniku putovanja ima pečate svake države koja je tranzitirana.

5.11 Dozvola, dnevnik putovanja i potvrde za "EVRO IV bezbedno", "EVRO V bezbedno", "EEV bezbedno"  ili "EVRO VI bezbedno" vozilo moraju biti u vozilu i na zahtev nadležnih organa moraju se dati na uvid radi kontrole. Kontrolni organi u dnevniku putovanja mogu overom potvrditi izvršenu kontrolu.

Dakle, CEMT Uputstvo ne sadrži odredbe o obaveznosti overe dnevnika putovanja od strane bilo kojeg organa države utovara iz čega proizilazi da pečati na listovima dnevnika putovanja, bez obzira na slučaj, nisu obavezni.

Odgovor na ovo pitanje nalazi se i na zvaničnoj internet prezentaciji Međunarodnog transportnog foruma.

KOLIKO VOŽNJI SE MOŽE OBAVITI CEMT DOZVOLOM BEZ POVRATKA U DRŽAVU REGISTRACIJE VOZILA, ODNOSNO U REPUBLIKU SRBIJU?

Od 1. januara 2006. godine CEMT dozvolama može se obavljati prevoz pod uslovom

  • da nakon prve vožnje sa teretom između države osnivanja i druge države članice, prevoznik obavi još maksimalno tri vožnje sa teretom bez povratka u državu osnivanja i da se posle tih maksimalno tri vožnje sa teretom, vozilo, puno ili prazno, vrati u državu osnivanja.

Prazne vožnje van države osnivanja se ne broje jer se ne smatraju prevozom.

Puna ili prazna vožnja koja se obavlja za ili u tranzitu kroz državu osnivanja smatra se povratkom.

Ukoliko se tranzitnom vožnjom potvrđuje povratak u državu registracije vozač treba da, u redu u koji unosi podatke o toj vožnji, u koloni „Posebna napomena“ unese veliko slovo „T", kao i vreme i mesto ulaska na teritoriju države u kojoj je vozilo registrovano.

Važno je napomenuti da jedino Austrija, Grčka i Italija primenjuju ovo pravilo doslovno, odnosno insistiraju da prva vožnja bude sa teretom. Osim toga, treba istaći i da Nemačka, Turka i Rusija ne smatraju tranzitnu vožnju povratkom u državu osnivanja.

DA LI SU U SLUČAJU PREVOZA ZA ŠVAJCARSKU POTREBNE TRANZITNE DOZVOLE KROZ DRŽAVE ČLANICE EU?

Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. februara 2010. godine, prevoz tereta u tranzitu preko teritorija strana ugovornica oslobođen je režima dozvola.

Ovo praktično znači da je prevoz tereta koji obavlja srpski prevoznik u tranzitu preko teritorije EU

  • sa odredištem u trećoj državi ili
  • iz treće države sa odredištem u Republici Srbiji

liberalizovan, odnosno oslobođen dozvola za prevoz.

Pod trećom državom se podrazumeva država nečlanica EU (npr. Rusija, Turska, Švajcarska i dr.).

U konkretnom slučaju, kada se radi o punim vožnjama na relaciji Srbija – Švajcarska ili obrnuto, tranzitne dozvole za prevoze kroz države članice EU nisu potrebne.

DA LI JE SRPSKOM VOZAČU POTREBNA LICENCA/SERTIFIKAT DA BI MOGAO DA VOZI U DRŽAVAMA EU?

Vozači zaposleni u srpskim transportnim preduzećima mogu nesmetano, bez posedovanja bilo kakvog sertifikata ili licence, upravljati motornim vozilima registrovanim u Srbiji, i to i na teritoriji naše države kao i na teritoriji bilo koje strane države.

Propis Evropske unije, odnosno Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2003/59/EZ koja propisuje obavezu posedovanja sertifikata o stručnoj osposobljenosti za profesionalne vozače se ne odnosi na vozače zaposlene u srpskim transportnim preduzećima već isključivo na vozače državljane država članica Evropske unije i vozače državljane drugih država zaposlene u preduzećima osnovanim u državama članicama Evropske unije.

U Srbiji, sertifikat/licenca za obavljanje poslova profesionalnog vozača predmet je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Za primenu odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima vezanih za licenciranje vozača neophodno je usvajanje podzakonskih akti kojima će se bliže definisati ova materija.

Do donošenja podzakonskih akata Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ne postoji zakonski osnov za izdavanje sertifikata/licenci za obavljanje poslova profesionalnog vozača, kao ni zakonska obaveza pohađanja bilo kakve obuke u Republici Srbiji.

KOLIKA JE PROPISANA OBAVEZA ČUVANJA LISTIĆA ANALOGNOG TAHOGRAFA I ISPISA IZ DIGITALNOG TAHOGRAFA?

Odredbama člana 15. stav 3. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015) propisano je da je prevoznik dužan da čuva tahografske listiće i ispise po hronološkom redu i u čitljivom obliku godinu dana nakon datuma njihovog korišćenja.

Stavom 6. istog člana propisana je obaveza čuvanja preuzetih podataka sa digitalnog tahografa i sa kartice vozača takođe u periodu od godinu dana nakon evidentiranja.

DA LI JE U SUPROTNOSTI SA CARINSKIM ZAKONOM (ČLAN 46. STAV 1. TAČKA 5) UNOŠENJE CELOKUPNOG IZNOSA NAKNADE TRANSPORTA U RUBRICI 44 CARINSKE DEKLARACIJE, S OBZIROM DA OD 1.4.2017. NE POSTOJI OBAVEZA RAZDVAJANJA TRANSPORTA NA DEO U INOSTRANSTVU I DEO U REPUBLICI SRBIJI, ODNOSNO DA LI JE MOGUĆE RAZDVAJANJE OVIH TROŠKOVA, RADI ISPRAVNOG OBRAČUNA UVOZNIH DAŽBINA?

Odredbom člana 46. stav 1. tačka 5. Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 i 113/2017 - dr. zakon) je propisano da se ceni koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti za uvezenu robu dodaju, između ostalog, i troškovi prevoza uvezene robe do mesta ulaska u carinsko područje Republike Srbije.

Stavom 2. istog člana je propisano da se dodaci na stvarno plaćenu cenu ili na cenu koja treba da se plati uračunavaju, u skladu sa odredbama ovog člana, samo na osnovu objektivnih i merljivih podataka.

Kao što je i navedeno u pitanju, ne postoji obaveza, ali nije ni zabranjeno da se troškovi transporta razdvoje na deo u inostranstvu i deo u Republici Srbiji, kako bi u carinsku vrednost ušli samo troškovi prevoza uvezene robe do mesta ulaska u carinsko područje Republike Srbije. U suprotnom, ukoliko ovi troškovi nisu razdvojeni i ne postoje merljivi podaci za njihovo razdvajanje, u carinsku vrednost će ući celokupan iznos troškova prevoza.

Napominjemo, prema odredbi člana 2. stav 4. tačka 1) Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza ("Sl. glasnik RS", br. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016 i 21/2017 - dalje: Pravilnik), uslugom prevoza koja je povezana sa uvozom dobara iz člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016 i 7/2017 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon), a koja se pruža poreskom obvezniku u smislu člana 12. Zakona, smatra se usluga prevoza dobara od mesta utovara van Republike Srbije do prvog odredišta u Republici Srbiji iz člana 19. stav 3. Zakona. Prema odredbi člana 2. stav 4. Pravilnika, u računu koji se izdaje za ovu uslugu prevoza dobara iskazuje se podatak o ukupnom iznosu naknade za uslugu prevoza. Međutim, to ne znači da obveznik ne može na računu da navede posebno stavku za prevoz do granice, a posebno za prevoz od granice (kao specifikaciju naknade za prevoz, a za potrebe utvrđivanja carinske vrednosti), već da je dužan da navede i ukupan iznos naknade na koju se odnosi napomena o odredbi Zakona u skladu sa kojom nije obračunat PDV.

Pogledati i Objašnjenje Uprave carina br. 148-II-439-02-28/3/2017 od 22.5.2017. godine.